Kako je nastao Odliv Mozgova – priča iza imena, zvuka i prve probe

Sve je počelo tokom 2008. Bend pod imenom Marry Poppins je imao dogovorenu svirku u klubu Bali u Futogu, ali nisu imali pevača. Bubnjar Boki se setio jednog garija sa kojima je imao nekoliko proba gde su se svirale razne obrade stranog hard rock-a i heavy metal-a…

I tako pozovu oni njega i kažu:

Jel bi pevao na svirci, radimo obrade domaćeg rokenrola, Azra, EKV, Pušenje, Brejkersi…?
Pa može, kaže Sale, volim ja to, kad je svirka?

Za sedam dana…

Sedam dana, pa vi niste normalni, kako da spremim repertoar i to bez probe?!

I tako je Sale sa svojim kumom panično prikupio repertoar, odštampao ga i došao na svirku, koja na kraju i nije loše prošla…

Tamo se i upoznaje sa svojom današnjom braćom Srđanom, Gakom i od ranije Bojanom…

Tako kreće priča koja traje i dan danas…

Počeci, kao i svaki, teški i ispunjeni stalnim iščekivanjem neke nove svirke dok se u međuvremenu provodilo dosta vremena na probama, šireći repertoar koji je trebao da bend postavi na mapu Novog Sada, kao ekipu koja može da napravi dobru rokenrol žurku.

Od starta se napravila jedna prijateljska atmosfera, svi zajedno, svi vučemo opremu, svi nameštaju, svi rasklapaju na kraju i naravno sve delimo na jednake časti… Sve ovo je, verovatno, i ključna stvar koja nas i dan danas drži na okupu.

Do neke 2015. traje taj jedan period protkan probama, povremenim svirkama i potajnom željom da se naprave neke promene, i na repertoaru, i na zvuku, na samoj atmosferi i motivaciji…

Prosto smo hteli da smo više na bini sa publikom, nego zatvoreni između četiri zida kod Saleta na Adicma, gde i dan danas volimo da se okupimo, vežbamo i nerviramo Saleta nepaljenjem klime, jer ako ne curi znoj svuda, to nije to :)… I tako, trust mozgova (vidite, već se naziralo) je seo, razmotrio situaciju, i…

I onda BAM! Bend menja ime u Odliv Mozgova, postaje mnogo žešći, Sale pored vokala zadužuje i ritam gitaru i pravi se otklon od komercijalne cover priče.

Tvrđi zvuk počinje da preovladava, rade se obrade pesama za koje je sama publika sa radošću rekla da ih nisu čuli godinama i da ne mogu da veruju da to neko svira… To je bio jasan znak da smo na pravom putu, da malo izađemo iz šablona… Bend počinje da radi obrade Nereda, Ateista, Majki, Hladnog piva, KUD Idijota, Jorgovana, Mortal Kombata… I naravno Brkova, po kojima je postao poznat širom Srbije… A da, nekad se i poigramo sa žestokom obradom nekog legendarnog narodnjaka…

Ono što bi možda najbolje objasnilo promenu zvuka je: kucamo na vrata “B side”… Znate već, svi znamo za bend, ali nije najkomercijalnije od njih i gore već pomenuta reakcija publike.

Pa, kao prvo, obzirom da sviramo domaći rokenrol, prirodno je bilo da imamo domaće ime. Naginjanje ka punk zvuku i bunt su se takođe lepo uklopili sa imenom, koje pokazuje da tada, a posebno sada, živimo u vremenu kada se mladost, pamet i obrazovanje ne cene u rodnoj zemlji.

Moto je od početka bio:

Mislite svojom glavom, hranite mozak kvalitetom i slušajte rokenrol!!!

Tu nastupa i preokret što se nastupa tiče… Mnogo više svirki u mnogim gradovima i u mnogobrojnim lokalima, klubovima, pabovima (Novi Sad, Beograd, Zrenjanin, Apatin, Nova Pazova, Odžaci, Subotica, Kikinda, Ada, Lazarevac, Futog, Temerin, Čelarevo…). Klasične svirke, dnevne i večernje novogodišnje žurke, moto festovi, nastupi na trgovima, danima piva, rok svadbe i proslave kao i nekoliko humanitarnih svirki, na šta smo posebno ponosni.

I dalje pamtimo jedan, za nas, svojevrsni rekord: 30.12. redovna svirka, 31.12. dnevna+noćna NG žurka, 01.01. repriza! Bilo je, blago rečeno, nezaboravno! I svako veče, kao i uvek, 3+ sata paklenog tempa bez pauze, ali to smo mi, tako volimo, a reakcija publike nam to samo potvrđuje…

O još nekim od brojnih dogodovština sa svirki, u nekom narednom blogu…

018. dolazi do velike promene u bendu. Nakon dugo razmišljanja, naš basista Bojan Gak izlazi iz benda, ali ostaje član porodice. Na njegovo mesto dolazi Steva, sa kojim smo odmah kliknuli i dobili na težini, što zvuka, što bukvalno 🙂

Naša publika je prepoznala ono što smo i sami potajno želeli i sjajno smo se povezali na svirkama. Bunt, energija, prženje na maksimumu. Nikome od nas ovo nije primaran niti jedini posao (ako ćemo ga tako nazvati) i baš zato smo kao mala deca svaki put na bini, željni dobre zabave iz čiste ljubavi prema rokenrolu.

Ovo je naš ventil, naš izlazak u grad, naš štit od mentalne degradacije, naših par sati sa bendom kao porodicom. Naravno, godine su učinile svoje. Od klinaca, tj. malo starijih klinaca (neki od nas), svi smo porasli, našli svoje srodne duše, dobili naslednike i sa svima njima na putu, kao velikom podrškom, nastavili i nastavljamo dalje da peglamo. Godine su učinile i svoje, da se nekad više pilo a manje jelo, dok u poslednje vreme se primecuje osetan porast apetita 🙂

Toliko za ovaj uvodni blog, čisto na naslutite sa kim imate posla :).

Za početak, cilj je da dočekamo 20 godina zajedno, posle ćemo lako!!!